DŽORE DRŽIĆ (Dubrovnik, 6. II. 1461. – Dubrovnik, 26. IX. 1501.)
Autor: Danica Crnov, 26. 9. 2019.
DŽORE DRŽIĆ (Dubrovnik, 6. II. 1461. – Dubrovnik, 26. IX. 1501.) - stric Marina Držića, petrarkist Autor je pastoralne drame Radmio i Ljubmir, koju se često navodi kao prvo hrvatsko dramsko djelo svjetovnog karaktera. Pjesme su mu sačuvane u Ranjininu zborniku, a 1965. u Dublinu je otkriven rukopis njegovih pjesama čime su otklonjene pretpostavke da je autor niza pjesama »na narodnu« u spomenutom zborniku.
Bio je suvremenik slavnih Leonarda da Vincija i Michelangela Buonarottija.
Grem si, grem, gdigodir misal mi pozađe
Grem si, grem, gdigodir misal mi pozađe,
jeda se gdi ki mir mom srcu obnađe.
Inako iz prsi srce se van seli,
ar ga svoj stan mrzi a k onoj poć želi
ke pogled veseli njemu na smrt pride,
jur tako tko želi da srce otide.
Grem si, grem, gdigodir misal mi pozađe,
jeda se gdi ki mir mom srcu obnađe.
Ovi da minem bijes ki ćutim cić vile,
ke oči, um i svijes mene su smamile,
a srce ranile sebi smrt da želi,
vaj, moćne t' bi sile nje pogled veseli.
Grem si, grem, gdigodir misal mi pozađe,
jeda se gdi ki mir mom srcu obnađe.
Razlike još kušam kriposti u travi,
gdi moćnu ku slušam, jeda me ozdravi
ter muke izbavi ka mi je velika,
nu protiv ljubavi vidim da ni lika.
Grem si, grem, gdigodir misal mi pozađe,
jeda se gdi ki mir mom srcu obnađe.
Er ako pomoći ne budu ke sada,
zime će čas doći srce ke mnom vlada
zač trpit nikada udorca tej strile;
ah, gorku t' smrt zada sam pogled od vile.
Grem si, grem, gdigodir misal mi pozađe,
jeda se gdi ki mir mom srcu obnađe.
Ter kako kuf bili od lovac ustriljen
pojući kad cvili prid smrti uhiljen,
ja tužim umiljen i ranu svim kažu
komzi bih nadiljen krozi stvar najdražu.
Grem si, grem, gdigodir misal mi pozađe,
jeda se gdi ki mir mom srcu obnađe.
Aj li je jur trijebi van srcu otiti,
ni od koga kad ne bi ku pomoć primiti,
meni je umriti nevolja prem taj čas,
bez srca živiti ar človik ne ima vlas.
